Апстарактна уметност – беспредметна уметност

Апстарактна уметност – беспредметна уметност

Апстрактна уметност надовезује се на идеје кубиста. Истраживање Пикаса и Жоржа Брака наводи да одлутају у потпуну апстракцију, међутим они ипак задржавају везу са стварним светом и удаљују се од апстрактног сликарстава. Неки сликари разрађују технику кубиста и иду још даље са геометризацијом предмета из природе. Закључују да прости геометријски предмети су логичан и пожељан елемент на њиховим сликама и да нема потребе ни за каквим реалним облицима. На овај начин ствара се беспредметна уметност при чему настају дела у којима нема никаве фигуре – нефигуративна уметност. Отсуство сваке фигуре не значи да уметник није у контакту са стварним светом, уметник увек комуницира са реалним светом и стварним догађајима, међутим резултати комуникације су различити. Апстрактним сликарима одговара слика без фигура, све што желе да кажу могу и геометријским облицима или бојама.

Апстрактни сликар, на платну пројектује свој лични осећај за лепо, психолошке, емоционалне реакције на доживљај стварности. Он не имитира стварност, не слика природу, живот, потпуно искључује стварне предмете и објекте; користи свој сликарски таленат и шаље поруку (геометријом, бојама..) која код посматрача изазива осећања и разне утиске.

Теоретичари уметности сврстали су апстрактно сликарство са почетка века (1912.г. се узима као почетак правца) у две групе:

• експресивна апстракција

• геометријска апстракција

Експресивна апстракција у стручној литератури назива се и лирска апстракција, а смешта у период између 1910-1912.год. Карактеришу је мекше форме и меканије коришћење боје. Један од оснивача апстрактног сликања ја Василиј Кандински, који до специфичног сликарског језика не долази одједном. Са универзитетским образовањем стеченим у Русији и искуством долази у Минхен 1896.год. Рад у Минхену заокружује издавањем трактата ( спис о неком питању) “ О духовном у уметности” 1910.год. Могуће да је део инспирације усвојио од Рудолфа Штајнера познатог окултисте – мага (жреца, станисте).

У Минхену такође, 1911. Кандински оснива уметничку групу “Плави јахач” са тројицом сликара експресиониостиста: Франц Марк, Аугуст Маке и Пол Кле. Заједнички деле став o томе како је друштво у коме живе дубоко утонуло у грамзивост, корупцију, материјализам. Група се залаже за непосредно изражавање емоција, али и улажу труд да појме модел и правила у универзалном духовном свету.

Апстрактна уметност Кандинског појашњена изразима критичара експресионистички ( од expresio лат. – израз, изражавање, изражајност) апстрактизам или поетски, лирски апстрактизам лако се разуме поређењем са музиком. Овај период у стваралаштву Кандинског ликовно имитира музику. Наглашена сличност са музичким делима ишчитава се и у називима ликовних опуса овог уметника – Опус композиције и Опус импровизације. Имена композиција, импровизација наглашавају везу са апстрактним – беспредметним светом, где слике (беспредметне као и музика) побуђују унутрашња емотивна и душевна расположења.

Углавном, Кандински сматра, да су облик, боја и линија елементи језика баш као и речи (звук) и оне изазивају одређена унутрашња и емотивна кретања..

Геометријска апстракција најпре се везује за име Пита Мондријана. На почетку сликама подсећа на Ван Гогово сликарство (нпр. слика Сиво дрво). Касније се среће са геометризацијом кубиста. Истрајно испитујући постулате геометризације у кубизму доводе га до тога да у свом зрелом периоду потпуно минимализује сликарски речник. На његовим платнима видимо у овом периоду само неке вертикалне и хоризонталне линије са подршком црне, беле и три примарне боје. Мондријани свој поступак назива неопластицизам и испитује каноне лепоте на колективној равни, плану који се тиче универзалних вредности (естетика која треба свима да буде допадљива).

Теоретски радови али и практични имају велики утицај на многе области уметничког израза: архитектура, дизајн. Мондријани заиста оставља дубок траг.

Током Првог светског рата оснивају се две важне групе које окупљају уметнике, архитекте и теоретичаре, који свој утицај пројектују и данас. Замисао која их држи на окупу је синтеза и међусобна сарадња свих уметности. Једна група је окупљена око “Де Стијл” чији члан је и Мондријан, а друга група припада чувеној школи “Баухаус” – Кући конструкције (богата оставштина радова, поменутих група, превазилази оквир информација овог блога Г.М.).

Апстрактни уметници своје радове сматрају “напредним” и “модерним” , у својим манифестима и уметничким програмима најављују раскид са традиционалним уметничким изразима као ретроградним и назадним.

Русија пред октобарски преврат (јудео-бољшевику револуцију) најбоље осликава и потврђује ангажованост апстрактних уметника (модерних). Како тада у Русији све што је било традиционално везивало се за Цара и царско, апстрактни модернисти потпомогнути црвеним бољшевицима скицирају и њихове политичке идеје, али користе уметност за ту сврху. Владимир Татлин ствара уметност инспирисану футуристима са којима дели љубав према машинама, осмишљава мегаломанске покретне споменике у процесу који се назива конструктивизам. Осим конструктивизма из Русије долази и уметничка теорија назива – супрематизам иза које идејно стоји сликар Казимир Маљевич. Црни квадрат на белој позадини, црни круг на белој позадини су углавном слике минималистичког садржаја. Геометријска тела укомпонована су у формат слике, декоративан и патетичан утисак надахњује и остале уметнике овог периода који остављају радове у скулптури и архитектури…